Od čitalaca Talandare sam tražio povratne informacije nakon čitanja.

Od svojih prijatelja i poznanika, svih čitalaca, tražio sam povratne informacije nakon čitanja.

Neka od njih su u prilogu:

---

---

Talandara se čita u dahu ili u dva-tri daha ako imas slobodnog vremena kao ja 😊

Vraca u djetinjstvo i mladost, i oživljava neke zatomljene emocije i price, bez obzira da li si iz Prijedora, Sane ili neke treće varošice nase mučene otadžbine…

Divna je, bravo 👏🥰

***

Нисам знала да си ишао у музичку. Приче су дивне.

***

Retko se u poslednje vreme istovremeno nasmejem i rasplačem. Hvala Ti što si napisao Talandaru i podelio je sa mnom. Eto…..

***

Велим ја њему како си ме одушевио начином на који си пренио емоцију и како си задржао то дјечачко, искрено у наративу. Колико год да се трудим да перципирам тебе као зрелу особу кроз текст, стално ми је слика дјечачких авантура.

Можда ми је та носталгија према дјетињству пробудила емоције, али књига ми се опасно допала.

Пишем ти ово не да се погордиш, већ да испуниш хришћанску мисију, а моју жељу, као у оној причи из Библије о талентима и умножавању истих.

Зато је и моја жеља да се твоји таленти умноже и да не престајеш са стваралаштвом.  Бог у човјеку најбоље се види кроз стварање.

Слава Богу.

***

Druže, nastavi da pišeš!

Pametnom dosta!

❤

***

Прво сећање на Сарајево, у ком сам недавно била први пут после тридесет и кусур година је ПРАЊЕ УЛИЦА…. Јутрос сам у возу кренула да читам Таландару… Ћирилолатиница, дете у теби које даје себи простор да буде дете… Прелепо.

***

Ogiša, knjiga me razmazla po podu! divno, predivno, preemotivno…za nas sa 2×22 narocito

***

Стигла књига. Фантастично! Сваку причу доживим.

***

Pročitala sam je u dahu, kao i Cvijetićev Lift. Hvala na divnoj večeri, hvala na uspomenama, hvala što naš Doras oživiš bar na kratko taman kad prestanem vjerovati u njega….

***

Dragi Ognjene, knjigica je pristigla i pročitana je u jednom dahu!!! Baš si me curiknuo u detinjstvo pogotovo sa dve priče koje su jedna za drugom „Čika Karlo“ i „Između dvije vatre“… Naime, rođena sam u malom Sanskom Mostu novembra 1960, a već u januaru selimo za Zagreb. Živeli smo u petospratnici u Vinogradskoj ulici, a veliko dvorište smo delili sa istovetnom zgradom preko puta naše čiji je ulaz bio iz Hercegovačke… Naravno, tu je bio buljuk dece različitog uzrasta, ali smo se nekako svi igrali u tom zajedničkom dvorištu koje je bilo i parking za stanare obe zgrade… Imali smo jednog čika Mehu, stanovao je sa ženom iznad mog stana, a imao je belog Mercedesa… Pazio ga je i glancao non-stop i uglavnom prekrivao ceradom… Za razliku od tvog čika Karla, naš Meho je bio mrgud, grdio nas je i rasterivao i za najmanji nestašluk, a redovno smo igrali pikule (bosanski špeke) i naravno mnoge igre loptom od kojih je najprikladnija bila graničar (između dve vatre)…

Naravno, i sve druge priče su lepe, pitke i što je meni najdraže odišu onom specifičnom bosanskom toplinom!!!

***

Свиђа ми се та интимна поетика са географским пореклом. А одувек ми је било привлачно писање ијекавицом, као најлепшим српским писмом, која даје један готово епски тон написаном.

***

Eej, čitkam ovo polagano. Sa nekoliko priča baš mogu da se identifikujem . Počeo sam da piskaram jer su sestri kupili pisaću mašinu za školu npr ;). Salaš takodje.

Dosta detaljno sagledavaš, baš pisac! I razmisljao sam, format je baš potaman. 👏👏👏

***

Dragi Ognjene, hvala za Talandaru. Nemoj stati, nikako! Pokušala sam da nadjem algoritam koji upravlja dinamikom promene pisama, što mi se dopada – nisam uspela. Nataša je ubijena ? Kako, zašto?