Народна умотворина каже да је најтеже бити пророк у сопственом селу. Након чедрдесет година стажа, може се рећи да је Момчило то успио. Итекако је признат је у свом граду. Неки га називају и добрим духом Београда и вјерујем да то долази од чињенице да никада није рекао ружну ријеч за било које комшије, људе, да је знао препознати народ па бити у маси 5. октобра, суптилно бити један од правих духова спортске Звезде, а да то никога ни на који начин не вређа. То је успјех, бајо мој.
Свратио нам прошле недеље Макрон и продао пар рафала. Данас правим роштиљ за рођендан нећакиње, па се туширам и са драганом хитам на Ушће и концерт. Сутра је и протест за подршку ухапшеним активистима Еко страже.
Борба се наставља, а Београд и Србија из врелог љета у сваком смислу хитају ка још врелијој јесени. Почиње и школска година, гдје српско школство у слободном паду једино још Свевишњи може да спаси ..
Просјечан дан у Београду и Србији.
***
Концерт којим Бајага и Инструктори обиљежавају четрдесети рођендан бенда и музике коју стварају се одржава на Ушћу. Изненађују улични тапкароши који траже карту вишка. То се заиста ријетко дешава. Ваљда су Београђани свативши да је концерт на отвореном, да је вријеме јако топло и неће бити непогода, да су стигли са одмора и да у понедељак стартује традиционални септембарски, саобраћајни кркљанац, одлучили да се почасте још једном делицијом коју нуди тај велики град – јубиларним концертом старог, доброг бенда.
Пожурили смо да стигнемо на вријеме, што и чинимо, али да ствари не буду идеалне, свирка касни прилично. Касније чујем од другара из партера да су након пет сати стајања попадали са ногу. То је баш без везе. Не би те чек’о ни Жилбер Беко. Избор предгрупа је по мом укусу – не познајем Драм, али су симпатични, док Артан Лили и Краљ Чачка показују класу – аутентични, своји и музички препознатљиви. Фурају свој филм, па их је можда и због тога Момчило турио на почасну листу.
Око десетке свирка креће са нумером симболичног назива – Град, а рефрен Ово је страшно велик град хорски пјева маса. Погађамо да ли има више публике него на Ширану прије десетак дана. Свакако је више десетина хиљада. Новински извјештаји да је педесетак.
Настављају са Змаја од Ноћаја и већ на трећој нумери иде експлозија публике са пјесмом Са друге стране јастука. Даље се нижу нумере Берлин, Марлена, Живот је некад сив ..
Док траје јубиларни концерт све вријеме се дописујем са сестром из Лондона и колегиницом која је на љетовању у Грчкој – једна некадашња ватрена обожаватељка, а друга садашња. Шаљем снимке са Ушћа и дијелим љубав која се умножава са драгим особама.
Испред нас стоји брачни пар са дјевојицом од око 6-7 година. Малешна врти тик-ток, па онда шизи са родитељима. Какво преплитање стварности. На крају је заспала на столици.
Импозантно је како сви знају већину текстова. Чак ни ја који Бајагу активно не слушам знам готово све пјесме. Враћа се дјетињство, постер из дјечје собе у Козарској 21 и Бајагин концерт у приједорској дворани Младост крајем осамдесетих година прошлог вијека. Да л’ је ишла само сестра ил’ и ја, то више није ни важно. Тај низ свирке и љубави траје. Као неки дугачки воз, за Харков.
Сеја каже да је Момчило мало успорио, а ја се смијем и размишљам – ко не би послије толике километраже? Права је то даљина, дим и прашина на гласним жицама.
***
Одушевљен сам Жиком Миленковићем који се на сцени и даље добро котира док плава кугла споро ротира. Као нека матора дворска луда – али фокусиран, енергичан и пјевачки прецизан у пратњи. Уникатни привјесак без ког Инструктори не постоје и симпатични шоумен. Не може се не споменути ни вјечити младић Саша Локнер Локи који и даље стоји окружен са непознатим бројем клавијатура око себе и свира као у трансу док му тршави чуперци плешу око рамена. Жика и Локи са Бајагом чине саму суштину бенда без ког Бајага и Инструктори не постоје.
О годинама које су прохујале говори и још један стих из пјесме Двадесети век – 4,5 милијарде напољу је певало, улалалала. Данас је на планети мало преко 8 милијарди људи, тако да је разлика јасна 😊
Пјесма 220 у волтима се изводи са оригиналном поставом и то је дирљиво јер показује поштовање ка историји и пређеном путу. Тако раде великани. Одзив публике је блистави брилијант и у једном тренутку имамо десетине хиљада дланова у ваздуху.
Долази још један познати бивши члан бенда Цукић да заједно зајашу магле. Кад крене надалеко чувено б б бам бам бам вјерујем да на трибинама и партеру еруптира на хиљаде асоцијација и успомена. Све нас види свемирска полиција. Добро је знати, констатујем уз смијешак.
Затим слијеће сцена у којој почињу тактови пјесме Плави сафир. То је антологија.
Човјек, гитара и подигнута рука. Чисти бајагизам.
Неки мисле да су Бајгини стихови и музика тривијални, површни, али трајање и умјетнички опус то оповргавају. Чини ми се да је он пјесник у реду величине Ђолета Балашевића и то треба препознати. Дакле, они нису само музичари и пјевачи, они су прије свега пјесници и хроничари доба, што је лига изнад. Капа доле.
Лијеп и сентименталан је и гест посвете и подршке Бори Чорби кроз пјесму Кад ходаш. Још један врхунски рокенрол пјесник са ових простора.
***
Запитам се у чему је сва та Бајагина магија? Имао је успона, падова, као млађег су га повезивали са наркотицима, већина хитова је настала на прва четири албума, али Бајага је претекао, еволуирао, прилагођавао се. Није се правио да и даље има тридесет година.
Јесте, фарба се и успорио је обртаје, али и даље пјева и шири позитивну географију, чуј мене енергију. Значајно је допринијео и култури говора на балканским просторима јер се није упецао на одвратну националистичку реторику иако је велики Звездаш. Зато су му сва врата отворена. Заслужено.
Мој Београд о ком сањам, за који дишем и борим се је био на том концерту.
Београд свих генерација, јесењи сатараш љубави.
То је један те исти Бгд који каже #нећекопати. Он ће побиједити!
Зашто да га да га да га да га да га да да …
Ниси довољно брз – бам, бам бам!
Небо над ријекама пара велики, слављенички ватромет. Поноћ је прошла и вријеме је да се пође кућама. Слатко, у нову неизвјесност.
Само нам је љубав потребна.
Pripovijesti Belog Grada, zbirka priča o današnjem Beogradu 