Za one posebne, ručno pravljene delicije, ipak treba više truda i znanja.
Maštao sam da napravim biznis sa Slatkom mapom Beograda. Tu označim iliti tagujem gdje se šta dobro nalazi, pa vi onda put pod noge. U vizitu, što se kaže. Ako laže koza, ne laže rog, što veli narod.
Архиве категорија: Pisma iz Beograda
Писма из Бгда, текст бр.5 Крвави мај
Како рече џез музичар Демоња, након објављених слика у медијима – бол оца Кобиљског је и моја бол. Бол сваког нормалног родитеља – без задршке.
Страшна, дубоко трагична и потресна.
Таква да те прогута сасвим.
Црна рупа.
Писма из Бгда, текст бр. 4 Блуз Брадерс
Браћа И. и Б. су све, само не стандардни аутомеханичари. Не знам ко је старији, али у разговору сазнајем да су наступали са бендом. Један је бубњар, а други гитариста, контрабасиста, пјевач. Одушевљен сам. Мој фах, мислим се. Корона је углавном растурила ове музичке формације. Сада се раштркани музички пјешадинци поново консолидују. У музичке чете.
Писма из Бгда, текст бр.3 ФЕСТО, ФЕСТО
Ако би ФЕСТ имао лице, он би најприје личио на незаборавног Небојшу Ђукелића чија су појава, ерудиција и заразни шарм неизбрисиво проткани у филмаџијску традицију града. Рецимо, његове интересантне „Хронике ФЕСТ-а“ су својеврсна додатна настава за све поштоваоце седме умјетности, како рече Луна Лу. Многи га памте са малих екрана као доброг духа ФЕСТ-а
Pisma iz BGD-a, tekst br.2 HITNA
U ćošku sam. Ne mogu da pričam. – govorio je ’rapavi, prigušeni glas. Takav ne želite u sopstvenim životima. Ne zbog njegove boje već zlokobne slutnje koju nosi.
Pisma iz BGD-a, tekst br.1 Munze Konza
Smiješka mi se brk k’o mačku Toši dok čekam da ga mladi bradonja bez brkova ofilcuje u šnicle. Pršti voda na sve strane, praćaka se smuđ, mreška šaran, a joguni tolstolobik. Radi satara k’o sat, sijeva oštrica bijelog čelika, a očišćena krljušt se presijava ka’ kapljice uzburkane morske vode na suncu. Zdrave se stare mušterije, raspituju o cijeni ribe, pozdravljaju sa radnicima u ribarnici, pregovaraju, dogovaraju za kasnije, pazare ikru.