Kultura je so jednog naroda i države. Bez kulture, ne postoji narod, ni zemlja. To je neprofitna djelatnost, te značajna vrijednost koju dodaje mora da se mjeri drugačijim aršinima – nematerijalnim.
Архиве ознака: #kolumna
Blok iz Bloka
Blokovi na Novom Beogradu su posebna priča. Neka vrsta spontane autonomnosti. Vole da se kurobecaju zbog toga, ali ne uzimajte im to za zlo. Ima neke iskonske hajdučije u njihovom djelovanju. One iskrene, nepatvorene i samonikle. Kao neki dišpet, dalmatinski. Zna moj drug Staja.
Ljudi nije fer
I onda, iz daleke zemlje koja je u dobrom dijelu našeg naroda prokužena, okrivljena za sve loše što nam se desilo u skorijoj istoriji, stigne porcija pristojnosti. Bolje rečeno paket. Nije ga dostavio čuveni Amazon, a i oni su američki proizvod.
Grešni Miloje
U sada već jednom od poslednjih podkasta u kom je gostovao kod Ivana Minića u „Pojačalu“ sa osmijehom na licu je govorio o radosti života, košarke, sa takvom lakoćom i spontanošću da čovjek naprosto ne može da povjerovati da takve energije više nema.
Najpoznatije beogradske bajke, Pisma iz Bgda br.12
Deda mrazovi, paketići, korporativne proslave Nove godine, kiseli kupus ribanac na terasi i zaljubljeni, promrzli parovi na ulicama.
Sve je tu, pa u grad tradicionalno slijeću urbane beogradske bajke, autentične svakako.
Писма из Бгда, прича бр. 11 – Ниво 23
Суштост је то да је Веља постао и остао новинар највиших етичких и естетских стандарда упркос страшним временима у којима смо живјели.
Он, као књижар Маловић, непресушно културно бљеска са београдског Светионика културе и нулте надморске висине, а опет добацује далеко у оригиналном програмском формату.
Живеле књиге и добродошле бриге!
Неколико голубова пролетало је испод свода, једва чујним клепетом осмуђених крила. Ка прегибу, пепељасто су се пресијавала под ласерским сноповима сунца што бургија унутра. Онда би се завукли у срце пренапрегнутог бетона ребрасте куполе. Као и сам уграђени бетон, голубови би се ослонили на сигурни пројектовани прстен и ту гугутом одмарали. Нису осјећали огромну преднапрегнуту силу коју је купола емитовала у хоризонталном правцу јер ју је господин инжењер Жежељ укротио прије 66 година.
Писма из Бгда, прича бр.9, Инвеститорски урбанизам
У коначници, сазидано је тринаест станова и једна фингирана гаража. Колико знам, по закону би број гаражних мјеста морао пратити број стамбених јединица. Овде не постоји ни једна.
Зграда са лажном гаражом.
То нисам никад у животу видио, а нагледале су се ове очи свега.
Pisma iz Bgda, priča br.8, Ada Ciganlija
Kad se ibarskom vraćaš u grad u kasno poslijepodne dok sunce još žeže beogradskim prašnjavim pločnicima, vidiš neku silu naroda, razgaćenu, opuštenu, u atlet majicama, na biciklima, nehajnim šlapama, kako se vrće sa Ade.
Ima tu Adine čarolije u zalasku vrelog dana …
Писма из Бгда бр.7 – Раднички или бајка са Крста
Како слиједи, Крст и Чубура су ипак и прије свега, стање духа. То је мангупски Београд, фер и по мало наиван у својој суштини, јер рачуна да се у космичкој правди ствари ипак посложе по заслузи;
Пупак шарма и духовности старог и израњаваног народа;
Како рече Преле – хиљаду пута исцрпљен, никада поражен.
Pripovijesti Belog Grada, zbirka priča o današnjem Beogradu 