Deda mrazovi, paketići, korporativne proslave Nove godine, kiseli kupus ribanac na terasi i zaljubljeni, promrzli parovi na ulicama.
Sve je tu, pa u grad tradicionalno slijeću urbane beogradske bajke, autentične svakako.
Архиве ознака: #pismaizbeograda
Писма из Бгда, прича бр. 11 – Ниво 23
Суштост је то да је Веља постао и остао новинар највиших етичких и естетских стандарда упркос страшним временима у којима смо живјели.
Он, као књижар Маловић, непресушно културно бљеска са београдског Светионика културе и нулте надморске висине, а опет добацује далеко у оригиналном програмском формату.
Писма из Бгда, прича бр.10 Срећко и Шицко
Господин мајстор би затим узимао нож са издуженим, дугачким сјечивом и прецизно транжирао изузети комад скидајући са њега танке, дугачке дијелове масноће.
Обртао га је спретно како хитри, извјежбани прсти професионалца то чине. Руке мало отечене, али у пуној радној зрелости. На врхунцу.
Писма из Бгда, прича бр.9, Инвеститорски урбанизам
У коначници, сазидано је тринаест станова и једна фингирана гаража. Колико знам, по закону би број гаражних мјеста морао пратити број стамбених јединица. Овде не постоји ни једна.
Зграда са лажном гаражом.
То нисам никад у животу видио, а нагледале су се ове очи свега.
Pisma iz Bgda, priča br.8, Ada Ciganlija
Kad se ibarskom vraćaš u grad u kasno poslijepodne dok sunce još žeže beogradskim prašnjavim pločnicima, vidiš neku silu naroda, razgaćenu, opuštenu, u atlet majicama, na biciklima, nehajnim šlapama, kako se vrće sa Ade.
Ima tu Adine čarolije u zalasku vrelog dana …
Писма из Бгда бр.7 – Раднички или бајка са Крста
Како слиједи, Крст и Чубура су ипак и прије свега, стање духа. То је мангупски Београд, фер и по мало наиван у својој суштини, јер рачуна да се у космичкој правди ствари ипак посложе по заслузи;
Пупак шарма и духовности старог и израњаваног народа;
Како рече Преле – хиљаду пута исцрпљен, никада поражен.
Pisma iz Bgda br.6, Slatka mapa Beograda
Za one posebne, ručno pravljene delicije, ipak treba više truda i znanja.
Maštao sam da napravim biznis sa Slatkom mapom Beograda. Tu označim iliti tagujem gdje se šta dobro nalazi, pa vi onda put pod noge. U vizitu, što se kaže. Ako laže koza, ne laže rog, što veli narod.
Писма из Бгда, текст бр.5 Крвави мај
Како рече џез музичар Демоња, након објављених слика у медијима – бол оца Кобиљског је и моја бол. Бол сваког нормалног родитеља – без задршке.
Страшна, дубоко трагична и потресна.
Таква да те прогута сасвим.
Црна рупа.
Писма из Бгда, текст бр. 4 Блуз Брадерс
Браћа И. и Б. су све, само не стандардни аутомеханичари. Не знам ко је старији, али у разговору сазнајем да су наступали са бендом. Један је бубњар, а други гитариста, контрабасиста, пјевач. Одушевљен сам. Мој фах, мислим се. Корона је углавном растурила ове музичке формације. Сада се раштркани музички пјешадинци поново консолидују. У музичке чете.
Писма из Бгда, текст бр.3 ФЕСТО, ФЕСТО
Ако би ФЕСТ имао лице, он би најприје личио на незаборавног Небојшу Ђукелића чија су појава, ерудиција и заразни шарм неизбрисиво проткани у филмаџијску традицију града. Рецимо, његове интересантне „Хронике ФЕСТ-а“ су својеврсна додатна настава за све поштоваоце седме умјетности, како рече Луна Лу. Многи га памте са малих екрана као доброг духа ФЕСТ-а
Pripovijesti Belog Grada, zbirka priča o današnjem Beogradu 