Десанка


Моја бака

упалих очију

убразданог, испијеног лица,

носи живот штапом.


Када се насмије,

мене сунце огрије.


Писала је пјесме,

живјела и у њима,

животне факултете завршила.

То ти је сине,

већа школа од свега

што можеш да замислиш:

солитера, стадиона, аеродрома.


Само жмиркај бако

и још нам поживи.


Дуг те живот благодарио,

помало уморио,

праунуцима благословио.

Моја бака.

Свака бака.

Бака Деса ..


Огуман

Објавио/ла: ogumanv

Radoznao sam. Uvek nekako zaintrigiran pisanjem. Na razmeđi ijekavice i ekavice, na razmeđi ćirilice i latinice, stalno u potragama. Ovo je moja prva zbirka priča. Bazirana je na istinitim događajima, malo obojena mojim fantazijama. Nadam se da će vam se dopasti.

One thought on “Десанка

Оставите одговор на Orjana Coleman Одустани од одговора