У Накову
покрај Кекенде
живи један Змај.
Малкице оронуо
Стилизоване браде к’о у Тозовца
још бљује ватре живота.
Његово је срце
к‘о босанска пирамида
у Банатској равници
што погледом пуца ка Румунији.
Дамар у њему снажан
ген се динарски заиграо
до Инда и Маја добацио.
Ствара неке добре људе.
Само се брком насмије
кад запјевамо,
па се мекано окрене
да у башти настави рад.
Вели ми,
то је еколошко воће,
трећи мој сине.
Нема хемије.
Осим љубави.
Посвећено краљици Драгици и Бори Ступару Змају