#poema – Pripovijesti Belog Grada, zbirka priča o današnjem Beogradu

Toskanski svici

Okupaću se u talasima

modrog Tirenskog mora

sušiti na vjetru

ispod drveta pinjola

gledati zasade maslina

Има нас Мацура,

горе са Патрије и Козаре.

Па тукли смо и Швабе, их!

Нема будућности

у мају.

Људи су у влажним рововима.

Траже ме по кући

док ја лутам

на Линкед-Ину

и виберу, ватс-апу.

Bijela ruža
potkozarska,
u sred ljeta pokidana,
isprošena, nasmijana,
uvijek voljena.

Његово је срце

к’о босанска пирамида

у Банатској равници

што погледом пуца ка Румунији.

Vodite me na Unu
da umijem lice i dušu
u svježini života i tirkiznoj boji ..

Ти си ми сестра
за друге не знам,
кад грлом запјеваш
ту нисам сам ..

A u stvari,
tako te još više volim,

Laka je bila
smrt
nevinih.