#krajina – Pripovijesti Belog Grada, zbirka priča o današnjem Beogradu

Умирање

Остало ће урадити вјетар, киша и вријеме.

Не умиру само људи.

Умире читава једна земља ..

Kula Milanovića ili Radetića kuća

Prethodno pravilno utvrđena trogodišnja zaštita nepokretnog kulturnog dobra (objekat Radetića kula) od strane Republičkog zavoda za zaštitu kulturno-istorijskog i prirodnog nasljeđa Republike Srpske ističe 20. septembra 2025. godine, a to je jako blizu.

XV Pjesnički susreti Potkozarja

Pristižem u Krajinu i Potkozarje da se uprkos svemu predam stihu, ljubavi i ljudima. Da njegujem nadu da smo dostojni vremena i bremena današnjice.

FK Rudar Prijedor u Premijer ligi BiH 2025/26

Takođe, zamišljao sam i pripremni turnir, trijagonale na kom bi učestvovali recimo West Ham, Schalke 04 i Rudar Prijedor. Sva tri kluba osnovana i duboko utemeljena na rudarskoj tradiciji i solidarnosti.

Fjotko

Ostalo je par sjećanja, štaka i neobično ime – Fjotko.

Zvižduće kroz prohladnu proljetnu noć na Urijama ..

Цртице из Пецке

Док је у недељно касно поподне сунце залазило, личили смо на римске легионаре који одмарају уз музику аутентичног Краља Чачка, сјајних Сање & Вање, те домаће крафт пиво из Мркоњића.

Bakana

Uzela bi široku, oblu tavu sa gornjih polica, stavila kašiku masti i poredala nekoliko jaja pored. Kada bi se mast istopila i tiho krenula da cvrči, baka bi hitro polupala spremljena jaja

Dedin prag

Dedino čojstvo se ogledalo i u trenucima kada bi neko nenajavljen, kasno uveče pozvonio ili pokucao na drvena vrata porodične kuće. Nakon par trenutaka, Ljupče bi se bez puno premišljanja junački oglasio – Deso, idi vidi ko je. – 😊

Bakin dvor

Baka je govorila da djeca ne smiju piti kafu jer im naraste rep, a mi smo se čudno zgledali, zamišljajući kako bi to izgledalo. Jednom smo joj čak hrabro odgovorili kako ćemo ga saviti i spakovati u gaće da se ne vidi, ..

Godišnjice: Prijedorska Gimnazija – 100 godina samoće

Kada sve prođe i kada se gimnazijski dani pogledaju sa vremenske distance od desetak, dvadesetak ili pedesetak godina, baš kao kod Gabrijela Garsije Markesa čovjek se zapita da li je sve to što je proživjeo i postojalo. Ostaje Gimnazija, kao neki mali svetionik u magli, da nije baš sve otišlo k vragu.
Ili možda jeste?