Умирање


Док се велможе

око власти брину

земља иде у бестрагију

Пуца сува, одумире, нестаје.


Тамо код нас,  у Лас Дорасу

син је испратио мајку службеницу

и оца инжењера, профу

у земљу црницу.


Загрлио сестру што данас живи у Словенији

испио ракију за покој душа

отплакао ситно и поручио Шурдине стихове,

па тихим кораком минуо.


На беспријекорним њемачким друмовима

нема прашине дјетињства,

нити црвене шљаке тениских терена у Радничкој,

ни другара из улице.

Све је то у њему ноћас препукло.


Слути он да мора тако

као у јефтиним америчким филмовима,

али ипак се срце стресе цијело

као обичан лист на вјетру.


Коријен је ишчупан,

рупа зјапи голема.

Остало ће урадити вјетар, киша и вријеме.

Не умиру само људи.

Умире читава једна земља ..


А сад адио …

Објавио/ла: ogumanv

Radoznao sam. Uvek nekako zaintrigiran pisanjem. Na razmeđi ijekavice i ekavice, na razmeđi ćirilice i latinice, stalno u potragama. Ovo je moja prva zbirka priča. Bazirana je na istinitim događajima, malo obojena mojim fantazijama. Nadam se da će vam se dopasti.

Постави коментар