Док се велможе
око власти брину
земља иде у бестрагију
Пуца сува, одумире, нестаје.
Тамо код нас, у Лас Дорасу
син је испратио мајку службеницу
и оца инжењера, профу
у земљу црницу.
Загрлио сестру што данас живи у Словенији
испио ракију за покој душа
отплакао ситно и поручио Шурдине стихове,
па тихим кораком минуо.
На беспријекорним њемачким друмовима
нема прашине дјетињства,
нити црвене шљаке тениских терена у Радничкој,
ни другара из улице.
Све је то у њему ноћас препукло.
Слути он да мора тако
као у јефтиним америчким филмовима,
али ипак се срце стресе цијело
као обичан лист на вјетру.
Коријен је ишчупан,
рупа зјапи голема.
Остало ће урадити вјетар, киша и вријеме.
Не умиру само људи.
Умире читава једна земља ..
А сад адио …