#poema – Страна 2 – Pripovijesti Belog Grada, zbirka priča o današnjem Beogradu

Најкраће писмо ђеду

И напијем се силно

Да утолим жеђ

Непцем отворим бескрај

сјећајући се ђеда

Који је исто чинио

Stigao sam kasno popodne

da uronim biće u poznatu smjesu

magle i dima,

privjesku naših jeseni i zima,

k’o majci da se vraćam.

Na žućkastom,

rastočenom parketu

ostala je suva blatna prugica

iz đona vojničke čizme,

što se lako mrvi

pod jagodicama dječjih prstiju.

Ja li će Čiča Galama,

ja l’ Tom Sojer iz Ništavaca

pretegnuti, vagnuti,

u ljutom, verbalnom boju.

Ту, на рубу свијета
гдје је Арсен тако елегантно плесао стиховима
поред Пираматоваца и Ђеврсака,
одржали смо концерт за једну особу.

У Београду дођош,

у Босни дијаспора,

а у Шведској странац.