Пошто је Боро страсни гљивар, у том узлету и стасавању Пецке као концепта има нешто што неодољиво подсјећа на радост коју човјек искуси кад у шуми наиђе на величанствен примјерак лисичарке, буковаче, вргања или пак неке друге ријеђе врсте гљива.
Првoм доласку у Пецку сам се искрено обрадовао. Настало је нешто дивно у мом крају, упркос објективним недаћама и неповољностима. Пецком можемо да се поносимо и пред било којим путником намјерником, странцем, посјетиоцем јер су њени стандарди еколошки и цивилизацијски, на нивоу највиших европских. На кратком сам одмору, али осјећам потребу да запишем неколико редака о чаробним бојама сутона у Пецкој.
Моја мајка је из Рибника и у мени је записан тај шарено зелени, брдовити крај гдје извире Сана, гдје је Рибник, гдје су Потоци, гдје спава Срнетица, гдје живи Саница. Чуо сам за Пецку, Медну, близу су Шипово и Мркоњић Град, па и Мањача и Бањалука. Заокружено зелено срце Босанске Крајине и њена плућа.
Фестивал Пецка outdoor 2022. године је била иницијална каписла да коначно спонтано и породично свратимо. Оно што смо видјели и осјетили, вриједило је труда. Добри домаћини, врстан концепт, домаћи производи у близини, повољне цијене (нема хајпа око инфлације), садржаји – пјешачење, кањонинг, посматрање птица, вожња бициклом, пењање уз стијене, радионице за дјецу ..
Како ја схватам оно што сам опсервирао, Пецка је научно-природно-спортско-рекреативно-умјетничка база за откривање феноменалне природе у околини, креирање здравих навика и разних истраживања. Све то стапајући се са хармонијом окружења и предивне природе. Брдски бициклизам, активан живот, здраве животне навике и породична окупљања у природи. Све што обичан породичан човјек жели. Зачињено љубављу и посвећеношћу домаћина – Боре и његове супруге, те бројних симпатичних волонтера, добија посебну конотацију. И други нуде сличне идеје о екологији и одрживом животу, али Пецка је другачија јер је искрена и аутентична. Нема лажи, нема преваре. Живи се оно што се приповједа.
Да није све савршено, схатили смо када су се клинци жалили на чорбу за ручак, па у том организационом смислу има простора за напредак, али сјајна је ствар ако је то највећи проблем.
Симболично, данас кад пишем овај текст је 11. јул, према УН-у дан становиштва планете Земље. Тада би се требало разговарати о проблемима као што су пренасељеност, депопулација, екологија, здрава животна средина ..
На жалост, овде тај датум памтимо по другим трагичним догађајима.
***
Ка будућности остаје изазов како да се Пецка даље профилише (едукација, забава, активности) и попуни капацитете, те живи у свим сезонама у години. Када би наши политичари имали мало више визије, а мање личних интереса, схватили би да неколико оваквих еколошко научно-забавних центара доноси за отаџбину преко потребан живот и економску активност у предивна, а људима замрла, подручја, те их суштински оживљава. То је као кад пошумљавате голет. Нема бољег начина. Трансфузија живота.
Пуно је изазова испред Пецке, али ово до сада урађено је импресивно. Требамо их подржати на сваки могући начин. С тим у вези, начелници општина Мркоњић Град, Шипово и Рибник би свакако требали да удруже снаге на овом космополитском и дугорочном пројекту, а ни даље повезивање са Пливским сливом, Јајцем, Кључем, итд. не би шкодило.
***
Док је у недељно касно поподне сунце залазило, личили смо на римске легионаре који одмарају уз музику аутентичног Краља Чачка, сјајних Сање & Вање, те домаће крафт пиво из Мркоњића.
Земља у којој човјек жели да живи.
Невјероватно ..
П.С. Лирски тон овог текста не треба да завара да је све идеално јер је Пецка израсла у борби против варвара који су нашу Сану ставили у цијев, зарад ниских личних интереса. Треба памтити и ослободити нашу ријеку љепотицу, кад се укаже прилика, а биће их ..
Текст првобитно објављен 11. јула 2022. године на порталу БУКА
Pripovijesti Belog Grada, zbirka priča o današnjem Beogradu 