Кад ће јуни?

Мрзим мајеве.

Није тако било увијек

у прољећним мијенама.

Чак се у дјетињству,

стари пријатељ

заљубио у једну Мају.

Имали смо и шифру: Мајометар!


У мају Београд мирише

на дјецу што убијају дјецу

и кише предуго падају,

па трулеж зри лагано,

гину трешње и јагоде.


У козарачком завичају

моји славе дан побједе, дан одбране.

Пјевају.

Неки други моји

оплакују мртве, стављају бијеле траке,

објављују смртовнице старе 30 година.


Једног несретног маја,

Сана нас је потопила,

а сваке божје године

поново режи на нас.


Нема будућности

у мају.

Људи су у влажним рововима.

Можда јун понесе сунчеве зраке и изненадно заједништво,

рођено са новим мукама?

Објавио/ла: ogumanv

Radoznao sam. Uvek nekako zaintrigiran pisanjem. Na razmeđi ijekavice i ekavice, na razmeđi ćirilice i latinice, stalno u potragama. Ovo je moja prva zbirka priča. Bazirana je na istinitim događajima, malo obojena mojim fantazijama. Nadam se da će vam se dopasti.

Постави коментар