Кума Дуња

Само скакавци постоје

на путу до куме Дуње

и који срушени сухозид,

кућа од камена

зубом времена окрајцана.

---

Модри асфaлт је стао тик до ње

Даље је неукротива природа,

шибље и драча преузимају власт.

Нечујно и моћно,

супер – ћелијски.

---

Ту, на рубу свијета

гдје је Арсен тако елегантно плесао стиховима

поред Пираматоваца и Ђеврсака,

одржали смо концерт за једну особу.

Нешто најплеменитије што сам урадио.

И најтеже.

И најтише.

---

Послије сам се попео да је загрлим

затреперила је од среће,

ка‘ свијећа што догоријева.

Рекла је – сине, ја бих најрадије да брзо умрем.

Не могу више.

---

Насмијала се, сретна

са сва три зуба,

у деветој деценији живота,

на заборављеној граници Европске Уније

или нечег што се слично зове.

---

Удахнуо сам мирис својих почивших бака

и пољубио је рафално у кошчато раме.

Као прах небески да љубим

И све моје живе и мртве.

Сунце ти Жарено ..

---

Јул 23, Врбник, Книн