Десанка


Моја бака

упалих очију

убразданог, испијеног лица,

носи живот штапом.


Када се насмије,

мене сунце огрије.


Писала је пјесме,

живјела и у њима,

животне факултете завршила.

То ти је сине,

већа школа од свега

што можеш да замислиш:

солитера, стадиона, аеродрома.


Само жмиркај бако

и још нам поживи.


Дуг те живот благодарио,

помало уморио,

праунуцима благословио.

Моја бака.

Свака бака.

Бака Деса ..


Огуман

Објавио/ла: ogumanv

Radoznao sam. Uvek nekako zaintrigiran pisanjem. Na razmeđi ijekavice i ekavice, na razmeđi ćirilice i latinice, stalno u potragama. Ovo je moja prva zbirka priča. Bazirana je na istinitim događajima, malo obojena mojim fantazijama. Nadam se da će vam se dopasti.

One thought on “Десанка

Постави коментар