Он


Причали су да те нема.

Не вјерујем

jош те нисам мртвог видио.


Казали су да си отишао

jер те једног дана

стегло у грудима.


Привиђаш ми се

на изласку из спаваће собе

док затварам шкрипава врата.


На сликама си

живљи него икад.

Твој дух зрачи као жељезна рудача.


Туга се

као кашаљ закачила

и гуши данима.


Паучина живота

плете даље

к’о тегове да носим.


Нека ће сребрнина

пукнути пред бијелу зору

у мразу што цичи.


Хладноћа у прстима

што зебу на ногама

уземљује моје наде.


Све си даље

и машем узалудно.

Оче једини.

Објавио/ла: ogumanv

Radoznao sam. Uvek nekako zaintrigiran pisanjem. Na razmeđi ijekavice i ekavice, na razmeđi ćirilice i latinice, stalno u potragama. Ovo je moja prva zbirka priča. Bazirana je na istinitim događajima, malo obojena mojim fantazijama. Nadam se da će vam se dopasti.

One thought on “Он

Постави коментар