Он


Причали су да те нема.

Не вјерујем

jош те нисам мртвог видио.


Казали су да си отишао

jер те једног дана

стегло у грудима.


Привиђаш ми се

на изласку из спаваће собе

док затварам шкрипава врата.


На сликама си

живљи него икад.

Твој дух зрачи као жељезна рудача.


Туга се

као кашаљ закачила

и гуши данима.


Паучина живота

плете даље

к’о тегове да носим.


Нека ће сребрнина

пукнути пред бијелу зору

у мразу што цичи.


Хладноћа у прстима

што зебу на ногама

уземљује моје наде.


Све си даље

и машем узалудно.

Оче једини.

Објавио/ла: ogumanv

Radoznao sam. Uvek nekako zaintrigiran pisanjem. Na razmeđi ijekavice i ekavice, na razmeđi ćirilice i latinice, stalno u potragama. Ovo je moja prva zbirka priča. Bazirana je na istinitim događajima, malo obojena mojim fantazijama. Nadam se da će vam se dopasti.

One thought on “Он

Оставите одговор на Orjana Coleman Одустани од одговора