Архиве аутора: ogumanv

Писма из Бгда, прича бр.10 Срећко и Шицко

Господин мајстор би затим узимао нож са издуженим, дугачким сјечивом и прецизно транжирао изузети комад скидајући са њега танке, дугачке дијелове масноће.
Обртао га је спретно како хитри, извјежбани прсти професионалца то чине. Руке мало отечене, али у пуној радној зрелости. На врхунцу.

Talandara u Banjaluci …

Predratnu Banjaluku pamtim kao mali dječak što hita u posjetu velikom gradu i legendarnoj Buba Mari. To je Tetka Mara, oštroumna, sitna i hitra žena, rođena sestra naše Bele Bake, identičnog osmijeha i ljudskih vrlina. Kao nasljednica izdašne vojne penzije uvijek je nas sitne pilliće darivala slatkišima i nježnošću, prekomjerno. Sličnom energijom i ljubavlju kaoНаставите читати „Talandara u Banjaluci …“

Писма из Бгда, прича бр.9, Инвеститорски урбанизам

У коначници, сазидано је тринаест станова и једна фингирана гаража. Колико знам, по закону би број гаражних мјеста морао пратити број стамбених јединица. Овде не постоји ни једна.

Зграда са лажном гаражом.

То нисам никад у животу видио, а нагледале су се ове очи свега.

Brzina, dim i prašina

Tragamo za dijelom staze u koji želimo da se pozicioniramo. To je krivina Lesmo ili ti Curva Lesmo. Čini se da je od nje bolja jedino Curva Parabolico i ciljna ravnina. Ne dobacujemo do preskupih tribina, ali to ne umanjuje doživljaj.

Tu prestaje svako gledanje na sat i nestrpljenje. Svedeno na tačku fokusa. Od tog trenutka sekunde lete, a bolidi proleću kraj nas svako malo. Ferari se drži …

51. Књижевни сусрети на Козари

Ево сад је и званично. Биће ми велика част и задовољство да први пут учествујем на Књижевним сусретима на Козари. Као пјесник бескрајног завичајног круга. Радујем се јако сусрету и упознавању са другим пјесницима Христином Мрша, Кристином Плавшић, Данијелом Гатарић, Далибором Миросав, Ракуљ Миланом и Анелом Сејарић Вујиновић, док ми се од имена као штоНаставите читати „51. Књижевни сусрети на Козари“

Pisma iz Bgda, priča br.8, Ada Ciganlija

Kad se ibarskom vraćaš u grad u kasno poslijepodne dok sunce još žeže beogradskim prašnjavim pločnicima, vidiš neku silu naroda, razgaćenu, opuštenu, u atlet majicama, na biciklima, nehajnim šlapama, kako se vrće sa Ade.
Ima tu Adine čarolije u zalasku vrelog dana …

Sokolovo – ni na nebu, ni na zemlji

Nismo sreli ni raspojasane, gizdave divlje konje koji ne znaju za entitetsku granicu, pa je očas posla prelaze tamo-amo, ne hajući za ljudski nacrtane linije. Malo više se, u krdu, približe ljudima kad dođe zima i padne snijeg ispod Muleža, pa hrana postane manje dostupna u surovom okruženju.

Svega tog ima u i blizu Sokolova.