Poezija – Страна 2 – Pripovijesti Belog Grada, zbirka priča o današnjem Beogradu

Трећи син

Његово је срце

к’о босанска пирамида

у Банатској равници

што погледом пуца ка Румунији.

Vodite me na Unu
da umijem lice i dušu
u svježini života i tirkiznoj boji ..

Ти си ми сестра
за друге не знам,
кад грлом запјеваш
ту нисам сам ..

A u stvari,
tako te još više volim,

Laka je bila
smrt
nevinih.

И напијем се силно

Да утолим жеђ

Непцем отворим бескрај

сјећајући се ђеда

Који је исто чинио

Stigao sam kasno popodne

da uronim biće u poznatu smjesu

magle i dima,

privjesku naših jeseni i zima,

k’o majci da se vraćam.

Када се насмије,

мене сунце огрије.

Na žućkastom,

rastočenom parketu

ostala je suva blatna prugica

iz đona vojničke čizme,

što se lako mrvi

pod jagodicama dječjih prstiju.

Ja li će Čiča Galama,

ja l’ Tom Sojer iz Ništavaca

pretegnuti, vagnuti,

u ljutom, verbalnom boju.