Неколико голубова пролетало је испод свода, једва чујним клепетом осмуђених крила. Ка прегибу, пепељасто су се пресијавала под ласерским сноповима сунца што бургија унутра. Онда би се завукли у срце пренапрегнутог бетона ребрасте куполе. Као и сам уграђени бетон, голубови би се ослонили на сигурни пројектовани прстен и ту гугутом одмарали. Нису осјећали огромну преднапрегнуту силу коју је купола емитовала у хоризонталном правцу јер ју је господин инжењер Жежељ укротио прије 66 година.
Архиве ознака: #pisanje
Писма из Бгда, прича бр.10 Срећко и Шицко
Господин мајстор би затим узимао нож са издуженим, дугачким сјечивом и прецизно транжирао изузети комад скидајући са њега танке, дугачке дијелове масноће.
Обртао га је спретно како хитри, извјежбани прсти професионалца то чине. Руке мало отечене, али у пуној радној зрелости. На врхунцу.
Nica. Kostaj-nica
Tako mi se javlja priroda Kostajnice kad maštam o njoj i neuhvatljivim, mekim bojama jeseni što se nadvisuju iznad Unskih dahova vlage i kozaračke pitomine.
Dvoboy
Ja li će Čiča Galama,
ja l’ Tom Sojer iz Ništavaca
pretegnuti, vagnuti,
u ljutom, verbalnom boju.
Писма из Бгда, прича бр.9, Инвеститорски урбанизам
У коначници, сазидано је тринаест станова и једна фингирана гаража. Колико знам, по закону би број гаражних мјеста морао пратити број стамбених јединица. Овде не постоји ни једна.
Зграда са лажном гаражом.
То нисам никад у животу видио, а нагледале су се ове очи свега.
Pisma iz Bgda, priča br.8, Ada Ciganlija
Kad se ibarskom vraćaš u grad u kasno poslijepodne dok sunce još žeže beogradskim prašnjavim pločnicima, vidiš neku silu naroda, razgaćenu, opuštenu, u atlet majicama, na biciklima, nehajnim šlapama, kako se vrće sa Ade.
Ima tu Adine čarolije u zalasku vrelog dana …
Писма из Бгда бр.7 – Раднички или бајка са Крста
Како слиједи, Крст и Чубура су ипак и прије свега, стање духа. То је мангупски Београд, фер и по мало наиван у својој суштини, јер рачуна да се у космичкој правди ствари ипак посложе по заслузи;
Пупак шарма и духовности старог и израњаваног народа;
Како рече Преле – хиљаду пута исцрпљен, никада поражен.
Припадност
У Београду дођош,
у Босни дијаспора,
а у Шведској странац.
Писма из Бгда, текст бр.5 Крвави мај
Како рече џез музичар Демоња, након објављених слика у медијима – бол оца Кобиљског је и моја бол. Бол сваког нормалног родитеља – без задршке.
Страшна, дубоко трагична и потресна.
Таква да те прогута сасвим.
Црна рупа.
Ševa
Neki je zovu i sreda ili u sredi, u sredini, a u Bosni čak i lace. Esencija fudbala. Njen koncentrat. Ako mlad igrač ne zna da igra ševu, ne osjeća je, ne treba da se bavi fudbalom. Tačka. *** Zašto tako surovo? Jednostavno je. Tu, na malom, često čunjevima omeđenom prostoru se vidi sve: OsjećajНаставите читати „Ševa“
Pripovijesti Belog Grada, zbirka priča o današnjem Beogradu 