Писма из Бгда, прича бр.9, Инвеститорски урбанизам

У коначници, сазидано је тринаест станова и једна фингирана гаража. Колико знам, по закону би број гаражних мјеста морао пратити број стамбених јединица. Овде не постоји ни једна.

Зграда са лажном гаражом.

То нисам никад у животу видио, а нагледале су се ове очи свега.

Pisma iz Bgda, priča br.8, Ada Ciganlija

Kad se ibarskom vraćaš u grad u kasno poslijepodne dok sunce još žeže beogradskim prašnjavim pločnicima, vidiš neku silu naroda, razgaćenu, opuštenu, u atlet majicama, na biciklima, nehajnim šlapama, kako se vrće sa Ade.
Ima tu Adine čarolije u zalasku vrelog dana …

Писма из Бгда бр.7 – Раднички или бајка са Крста

Како слиједи, Крст и Чубура су ипак и прије свега, стање духа. То је мангупски Београд, фер и по мало наиван у својој суштини, јер рачуна да се у космичкој правди ствари ипак посложе по заслузи;

Пупак шарма и духовности старог и израњаваног народа;

Како рече Преле – хиљаду пута исцрпљен, никада поражен.

Писма из Бгда, текст бр.5 Крвави мај

Како рече џез музичар Демоња, након објављених слика у медијима – бол оца Кобиљског је и моја бол. Бол сваког нормалног родитеља – без задршке.

Страшна, дубоко трагична и потресна.

Таква да те прогута сасвим.

Црна рупа.

Ševa

Neki je zovu i sreda ili u sredi, u sredini, a u Bosni čak i lace. Esencija fudbala. Njen koncentrat. Ako mlad igrač ne zna da igra ševu, ne osjeća je, ne treba da se bavi fudbalom. Tačka. *** Zašto tako surovo? Jednostavno je. Tu, na malom, često čunjevima omeđenom prostoru se vidi sve: OsjećajНаставите читати „Ševa“