Ja li će Čiča Galama,
ja l’ Tom Sojer iz Ništavaca
pretegnuti, vagnuti,
u ljutom, verbalnom boju.
Pripovijesti Belog Grada, zbirka priča o današnjem Beogradu
#pisanje #writing #knjiga #books #zbirka priča
Ja li će Čiča Galama,
ja l’ Tom Sojer iz Ništavaca
pretegnuti, vagnuti,
u ljutom, verbalnom boju.
У коначници, сазидано је тринаест станова и једна фингирана гаража. Колико знам, по закону би број гаражних мјеста морао пратити број стамбених јединица. Овде не постоји ни једна.
Зграда са лажном гаражом.
То нисам никад у животу видио, а нагледале су се ове очи свега.
Kad se ibarskom vraćaš u grad u kasno poslijepodne dok sunce još žeže beogradskim prašnjavim pločnicima, vidiš neku silu naroda, razgaćenu, opuštenu, u atlet majicama, na biciklima, nehajnim šlapama, kako se vrće sa Ade.
Ima tu Adine čarolije u zalasku vrelog dana …
Како слиједи, Крст и Чубура су ипак и прије свега, стање духа. То је мангупски Београд, фер и по мало наиван у својој суштини, јер рачуна да се у космичкој правди ствари ипак посложе по заслузи;
Пупак шарма и духовности старог и израњаваног народа;
Како рече Преле – хиљаду пута исцрпљен, никада поражен.
У Београду дођош,
у Босни дијаспора,
а у Шведској странац.
Како рече џез музичар Демоња, након објављених слика у медијима – бол оца Кобиљског је и моја бол. Бол сваког нормалног родитеља – без задршке.
Страшна, дубоко трагична и потресна.
Таква да те прогута сасвим.
Црна рупа.
Neki je zovu i sreda ili u sredi, u sredini, a u Bosni čak i lace. Esencija fudbala. Njen koncentrat. Ako mlad igrač ne zna da igra ševu, ne osjeća je, ne treba da se bavi fudbalom. Tačka. *** Zašto tako surovo? Jednostavno je. Tu, na malom, često čunjevima omeđenom prostoru se vidi sve: OsjećajНаставите читати „Ševa“