Кад остарим
купићу приземну кућу
у улици Петра Мећаве
сјести у двориште
испод кревета винове лозе
на трошну столицу и траву зелену.
Кад остарим
сјећаћу се својих живота
и брк ће се смијати
док пљувачка цури низ уста
јер не могу никако да је ‘уставим
Умријећу полакоте
као Марлон Брандо у „Кум“-у
док јури за унучићима
и непримјетно прелази
на сјеновиту,
другу страну улице
Кад остарим
потражите ме у Дорасу, подно Козаре
како тупо гледам у небо плаво
и ширим ноздрве
док удишем зраке преосталог живота
у земљи стараца.
Кад остарим
немојте рећи да сам стар
само дођите да посједимо у дворишту
тихе улице Петра Мећаве.
Ту је некад трговао Хурин
и позната фирма Воће комерц.
Понесите један здепасти цигар
да га онако у сласт здимимо
и гледамо ћутке
како кончани, дувански дим
тка везице са небом
за све нас брзогореће.
